BAZENSKA VODA

Voda koju koristimo

Ispravna pH vrednost bazenske vode

pH vrednost bazenske vode je jedna od najznačajnijih vrednosti jer utiče na različite faktore koji su neophodni za čistoću vode. Nezavisno od toga koje se dezinfekciono sredstvo koristi, prvo što je potrebno kod tretmana vode je dovesti pH vrednost u optimalno područje, koje je u granicama od 7,2 – 7,6 (optimalno je 7,4). Ovo je od izuzetne važnosti za održavanje kvalitete vode jer je učinak dezinfekcionog sredstva (hlora) u vodi, najveća u rasponu pH vrednosti od 7,2 – 7,6. Ovo je najvažniji preduslov za čistu bazensku vodu. pH vrednost nam pokazuje da li je voda: kisela, neutralna ili bazna. Ukoliko je pH vrednost niža od 7.0 voda ima kiselu reakciju, što uzrokuje koroziju metalnih delova koji se nalaze u bazenu.

Ukoliko je pH vrednost iznad 7.6 voda postaje bazna, dolazi do stvaranja vodenog kamenca na površinama bazena, a pogotovo na metalnim delovima. Voda poprima mlečni izgled usled zamućenja, uništava se hidro-lipidni omotač kože, dolazi do iritacije očiju a efikasnost dezinfekcionih sredstava i kvalitet vode se znatno smanjuje.

Merenje pH vrednosti u vodi se najčešće vrši pomoću tzv. ručnih "pooltestera" DPD metodom ili automatskim uređajima za analizu vode-fotometrima (Photolyser 300 i Photolyser 400). U početku je potrebno svakodnevno kontrolisati pH vrednost u vodi. pH vrednost bazenske vode se povećava (usled prljavštine iz okoline i sa kože kupača), zato je u većini slučajeva u bazenskoj vodi potrebno snižavati pH vrednost. Hemijska sredstva za regulaciju pH faktora vode dinomis (tečni rastvor) i dinomis granulat (granule).

Dezinfekcija bazena

Postoje različita sredstva za dezinfekciju bazenske vode, po DIN – standardu jedino dezinfekciono sredstvo koje je neophodno koristiti za prečišćavanje vode u javnim bazenima je hlor, zato što jedini gradi redox potencijal u vodi. Ukoliko je u pitanju porodični bazen preporučujemo sredstva na bazi aktivnog kiseonika, koji je potpuno bez mirisa, ne nadražuje kožu i oči i pogodan je u slučajevima preosetljivosti na hlor (Poolcare OXA). Svim ovim sredstvima zajedničko je da uništavaju mikroorganizme koji se nalaze u vodi, i na taj način se voda održava bakteriološki ispravnom. Dezinfekcija vode se može obavljati i sa uređajima za dezinfekciju bazenske vode (UV lampe, generatori ozona i sl.), iako su uz njih i dalje potrebna hemijska sredstva, ali u znatno manjim količinama – više informacija bazenska tehnika - dinUV®. Bez obzira na koji način ćete izvršiti dezinfekciju bazenske vode, kod prvog punjenja bazena obavezan je izvršiti tzv. šok tretman vode (povećanom količinom hlora -dinochlorine Tab 20). Nakon šok hlora potrebno je održavati optimalan kvalitet vode, tj. dezinfekciju vode uz pomoć triplex tableta (dinotechlor 90 Multitab) ili Nova Crystal. (kod ručnog doziranja) ili 13%-nog rastvora natrijum hipohlorita dinochlorine (automatsko doziranje). Količina slobodnog hlora u bazenskoj vodi treba da bude između 0,3 – 0,6 mg/l, a prilikom šok tretmana 1,5 ml/l.

Alge u bazenu

Alge same po sebi, osim estetike bazena, nisu izvor problema, odnosno infekcija, već one stvaraju idelne uslove za razvoj štetnih mikroorganizama koji mogu uzrokovati infekcije. Osim ovih, po zdravlje kupača opasnih posledica, alge uzrokuju već spomenute estetske probleme – narušavaju izgled bazena. Voda postaje zamućena, a u ekstremnim slučajevima oseća se i neugodan miris. Prvi znak pojave algi u bazenu su klizave površine bazena. Alge su najjednostavniji biljni organizmi koji se razmnožavaju uz pomoć fotosinteze, a kod optimalnih uslova (odgovarajuće temperature i hrane), bazeni postaju idealno stanište za njihov razvoj i stvaranja kolonija algi. Problem uništavanja algi u bazenima je njihova otpornost na hlor, koja se izlaganjem hloru povećava. Zbog ovog problema razvijena su posebna hemijska sredstva koja uništavaju alge na drugačiji način od dejstva hlora – algicidi (dinocid), koristi se jednom nedeljno.

Flokulacija - bistrenje vode u bazenu

Nakon uništavanja algi ili usled sitnih čestica prljavštine koja na različite načine mogu dospeti u bazensku vodu, voda može postati mutna, iako ima dovoljno hlora, a pH vrednost je optimalna. Takve mikro čestice filter ne može zadržati, te se one "probijaju" kroz kvarcni pesak i ponovo vraćaju u bazen gdje uzrokuju već spomenutu mutnoću. U takvim slučajevima, kada ima dovoljno hlora ili nekog drugog dezinfekcionog sredstva u bazenskoj vodi, a pH je u granicama od 7.0-7.4, u vodu se dodaje tzv. flokulant, odnosno sredstvo za bistrenje koje sitne čestice veže u flokule (pahulje), koje se tada zadržavaju u filteru ili se talože na dnu bazena. Flokulant se dodaje u skimer ili prelivni kanal ali pre toga dobro isperemo filter (kod peščanog filtera), a zatim ostavimo filter u funkciji 12-24 h kontinuiranog rada. Zatim izvršimo ponovnu filtraciju i ostavimo vodu u bazenu da miruje 6-12 h (preko noći), kako bi se preostale flokule istaložile na dnu bazena, koje odstranimo sa automatskim usisivačem (AquaCat roboti). Kod kartuša filtera flokulacija se može izvršiti samo zaustavljanjem filtracije i flokulant je potrebno uliti direktno u bazen, tako da voda miruje 6-12 h (preko noći). Zatim će se flokule istaložiti na dnu bazena. e) Automatsko merenje dezinfekcionih parametara u vodi i pH faktora

STOP PIRATERIJI Celokupan tekstualni i veći deo grafičkog materijala na sajtu je zaštićen kao autorsko delo a sadržaj je deponovan u "Evidenciju autorskih dela i predmeta srodnih prava". Svako neovlašćeno preuzimanje odnosno postavljenje na druge sajtove u identičnoj formi ili blago izmenjeno (gramatička izmena rečenice bez izmene smisla, uklanjanje oznaka sa slika, kopiranje forme i sl.) bez odobrenja autora a u cilju lične marketinške promocije povlači zakonske sankcije po Zakonu o zaštiti intelektualne svojine. Za eventualne sporove nadležan je IV Opštinski Sud u Beogradu. Za preuzimanje zatražite autorizaciju.