Sigurno je da većina nas razmišlja o tome kako se hranimo i kakvu vodu pijemo. Zdrava hrana (možda je pravilnije reći zdravija hrana) i 2-3 litre vode dnevno većini je postala princip ishrane. Pazimo da ne unosimo previše masnoće, soli, šećara, mesa, masnih sireva, da jedemo dosta voća i povrća, a za piće se kupuje flaširana voda. A da li ste se zapitali šta se krije u plastičnoj ambalaži?
Pred deset i više godina niko još nije ni pomišljao da ćemo običnu vodu piti iz plastične boce. Kupujemo flaširanu vodu, dok šetamo, putujemo, idemo na posao.. Deci za vrtiće i školu takođe pakujemo po bočicu vode. Na žalost, često pijenjem vode iz plastične ambalaže sebi činimo "medveđu uslugu". Zašto?
Zbog hemijskog sastava
plastike! Na dnu svake ambalaže potražite trougao s brojem u sredini. On
ukazuje koliko je opasna plastika.
Cilj proizvođača prehrambenih namirnica i pića na žalost nije da nam
obezbedi zdravu hranu i piće već da na svojim proizvodima ima što veću
zaradu.
90% BOLESTI U ŽIVOTU - POPIJEMO!
Luj Paster (Louis Pasteur) 1822-1895
1 – PET ( često i PETE ) – Te su boce u većini slučajeva namenjene
jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost, da ispuštaju teški metal antimon i
hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i
kancerogena jedinjenja.
2 – HDP ( nekad i HDPE ) - Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji
najmanja verovatnoća ispuštanja zagađenja u vodu.
3 – PVC ( nekad i 3V ) – Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije (
DEHP, DEHA ), a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Usprkos tome, to
je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.
4 – LDPE – Plastika, koja ne ispušta hemikalije u vodu. Ne koristi za
izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za
namirnice.5 – PP – Još jedna od „dobrih“ plastika, obično bele ili poluprozirne
boje. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čašice za jogurt.
6 – PS – Plastika koja ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN.
Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu, ili u ambalaži
brze prehrane.
7 – PC ( ili bez oznake ) – To je najlošija plastika za prehrambene
proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Na žalost, koristi se u bočicama za
dojenčad, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.
Plastične mase, koje ne otpuštaju hemikalije u vodu su, dakle, 2, 4 i 5, ili s
oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Kod svih drugih radije razmislite o njihovoj
upotrebi. Još uvek je najbolje čuvati vodu u staklenim bocama.
Domaći zadatak: U svojim špajzevima, skladištima i frižiderima proverite u kakvoj je ambalaži kupljena „zdrava hrana“! Bićete neprijatno iznenađeni!
Sve vrste flaširana voda proizvode se u fabrikama, a onda se kamionima prevoze u veleprodajna skladišta i onda opet kamionima u pojedine prodavnice. Obično boca provede nekoliko nedelja u tranzitu između fabrike i police u trgovini. Mi se sami ne bismo usudili držati voda za pice u skladištu toliko dugo u našim kućama.
Svi znamo da se voda za piće kao i sva hrana treba konzumirati sveža. Kretanje kamiona s bocama vode na veliku udaljenost ne čini se dobrom idejom, posebno uzimajući u obzir dodatno zagađenje okoline i povećane troškove.
Sve češće kupujemo flaširana voda, jer mislimo da nema boljeg
rešenja. Ali to je rešenje skupo i vrlo nepraktično. Kad
odlučimo da flaširana voda postane naš izvor voda za piće,
odlučujemo se na nošenje stotina teških flaša od plastike koje
odbacujemo kad se isprazne, čime samo dopunjujemo ionako jako
zagađenu okolinu.
I pored nepogodnosti i velikih troškova ulaganja u flaširanje vode, ne možemo biti sigurni da je sadržaj boce stvarno dobrog kvaliteta.
DA LI ŽELIMO BOLJE REŠENJE
ILI PRAVO REŠENJE?
NA SVAKOJ ETIKETI SE PORED DETALJNO NAVEDENIH LEKOVITIH SASTOJAKA KOJI SE NALAZE U VODI (NATRIJUM, KALCIJUM, VITAMIN C, LEK ZA ĆELAVOST ITD..) MOŽETE NA DNU LISTE VIDETI I STAVKU SUVI OSTATAK NA 180°C. TO JE SVE ONO ŠTO OSTAJE KADA VODA ISPARI, A NIJE NAVEDENO KAO KORISNI HRANJLJIVI SASTOJAK (ČITAJ-ĐUBRE). AKO VEĆ KUPUJETE FLAŠIRANU VODU, BIRAJTE ONU SA ŠTO MANJIM BROJEM POD STAVKOM SUVI OSTATAK
Zamislite da napunite trećinu plastične flaše za vodu naftom. Toliko se nafte upotrebi za proizvodnju, pakovanje i distribuciju svake pojedinačne flaše. Ko to plaća? Dolazi vreme, kada ćemo nažalost, vodu za piće sve češće nositi sa sobom. Najgori način za prenošenje voda za piće je u plastičnoj ambalaži, posebno u onoj sa oznakama 1,3,6 ili 7. Voda u takvim bocama je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom.
Mnogi koji imaju priliku da odu na neki izvor i napune svoje
plastične balone i boce izloženi su velikoj opasnosi, većoj nego korišćenjem
vode iz gradskog vodovoda. Poželjne bi bile staklene boce, ali su
nepraktične. Preporučljive su aluminijske boce sa zaštitnom košuljicom koja
odvaja sadržaj od aluminijuma. Za konzumiranje vode tokom šetnje, u kancelariji,
školi, posle rekreativnih aktivnosti, najbolje je imati malu staklenu bocu
za ličnu upotrebu, koje se mogu naći na tržištu. Na taj način uradićete
nešto korisno za svoje zdravlje a i okolinu.
BRING YOUR WATER BACK TO NATURE