Voda je loš provodnik struje. Međutim, voda gotovo nikada nije sasvim čista, "prazna". U njoj se može naći svašta, od korisnih suspstanci (uglavnom retko), do svakojakih primesa koji su u vodi završili na razne načine, najčešće zbog čovekovog uticaja na okolinu ili zbog lošeg sistema vodosnabdevanja.
Elektroliza je moguća samo u vodi koja u sebi sadrži elektroprovodnike. Jednosmerna struja se propušta kroz vodu i elektroni prelaze sa jedne elektrode na drugu, rastvarajući samu elektrodu i supstance koje se nalaze u vodi. Čista voda (pojedine izvorske vode, prečišćene ili neke flaširane) uglavnom blago požuti. U destilovanoj (potpuno demineralizovanoj) vodi nema reakcije.
Većina flaširanih voda reaguje burnije, pojavljuju se različiti talozi. Gradska voda takođe reaguje burno. Prilikom ovog procesa evidentno je da se različiti uzorci ponašaju potpuno drugačije (skoro sve vrste flaširanih voda kao i gradska voda imaju potpuno drugačiji vizuelni efekat nakon propuštanja struje). Razlike su u bojama, sedimentu, temperaturi vode itd.
Elektroliza se često koristi kao neetički prodajni alat, gde se potencijalni klijenti dovode u zabludu (namerno ili iz neznanja) da je talog nastao u čaši sa uzorkom zapravo otrov ili više vrsta otrova koji se u vodi nalaze, a ne vide se. Često se ide korak dalje, pojedine boje se tumače kao "mangan", "živa", "materije fekalnog porekla" itd.. Ovakvim psihološkim nastupom potencijalni klijent se obmanjuje.
Merenje TDS-a se vrši malim elektronskim aparatom, TDS metrom. Ovaj uređaj zaprevo meri elektroprovodljivost vode, u mernim jedinicama mikrosimens ili ppm (parts per milion - miligrama po litru).
Pojedini "stručnjaci za vodu" ovo tumače kao količinu zagađenja vode, tvrdoću vode ili čak kao broj različitih zagađenja u vodi. I ko zna šta sve ne.. Tvrdoća vode se meri u nemačkim ili francuskim stepenima, zagađenja vode (hemijska ili biološka) se detektuju u posebno sertifikovanim laboratorijama (npr. laboratorija u Batutu), nikako se ne otkrivaju jeftinim i jednostavnim ručnim uređajem od dvadesetak Evra.
TDS metar je jako korisna sprava za sve one koji se bave vodom (lako se utvrđuje stanje membrane reverzne osmoze), obavezan je alat za akvaristiku, a merenjem elektroprovodljivosti može se steći generalna ideja koliko primesa ima u vodi. Ne može se znati koje su primese u pitanju, 200ppm može da bude i arsenik-otrov, ili šećer odnosno kuhinjska so. TDS metrom se može ustanoviti kakva je domaća rakija, da li sadrži šećer ili je "nekrštena".
Zaključak: analiza vode obuhvata detaljnu hemijsku analizu, merenje kiselosti pH, ukupne tvrdoće vode, mikrobiološku analizu, ORP (redox potencijal vode) itd, ne može se raditi u stanu od strane prodavaca filtera za vodu koji ima elektrolizer i TDS metar. U 99% slučajeva takva osoba želi da vam proda uređaj za prečišćavanje vode sa membranom reverzne osmoze, što je svojevrsan paradoks; prodaju vam dobar uređaj na loš način. Verovatno duplo skuplje nego kod uvoznika.
BRING YOUR WATER BACK TO NATURE